Информације везане за упис првака можете добити писањем на е-пошту skola@borastankovicos.edu.rs, као и позивом на број телефона 011/3983588 и 011/3983589

Припрема деце за полазак у школу, за родитеље будућих првака

Полазак детета у школу је један од најважнијих догађаја, како за дете тако и за родитеље.
Спремност детета за полазак у школу посматрамо кроз различите показатеље дечије зрелости:

  1. Физичка и моторичка зрелост
    Под физичком зрелошћу се подразумева да је дете довољно телесно развијено, да се оријентише у простору, да је у току замена млечних зуба. Да дете може да поднесе телесне и психичке напоре који га очекују у школи. На пример да носи школску торбу, да мирно седи у клупи, писање задатака, сам пут до школе.. Потребно је да је моторика развијена, што значи да дете уме да користи маказе, да се игра са кликерима, да зна само да закопча дугмиће, уме самостално да везује пертле…
  2. Интелектуална зрелост
    Дете пред полазак у школу треба да има способност да се концентрише на одређене активности (да одржи пажњу 20 минута на истој активности), што ће му помоћи и у концентрацији на школско градиво. Да зна која је лева, а која десна страна. Да црта фигуре и предмете са детаљима. Дете развија интелектуалну самосталност кроз слободу изражавања, кроз читање и препричавање прича, кроз игру слагања слагалица и коцкица.
  3. Емоционално – социјална зрелост
    Подразумева одређени степен емоционалне стабилности и самоконтроле детета. Да дете може да буде одвојено од родитеља више сати или дана. Што је дете више међу другом децом, у игри, имаће више прилике да упозна различите реакције и емоције других према себи, научиће да комуницира и да се заштити.
  4. Говорна развијеност и комуникативност
    Дете на предшколском узрасту усваја усмени говор, а писани само онолико колико само дете покаже интересовање. Уколико дете до краја 5. године није усвојило све гласове у језику, било би добро да се родитељи обрате логопеду.
    Дакле, не треба дете форсирати да учи да чита и пише. Искуство показује да је добра пипрема за школу она која се одвија путем игара и све активности где дете мора да употреби своје руке и прсте. Јер развоју писања претходи добро развијена фина моторика руке.

Леворукост
Код леворуке деце, треба детету дозволити да пише левом руком никако га не присиљавати да пише десном, јер то може оставити последице. Наш захтев да дете пише десном руком делује збуњујуће на њега, може постати неспретно са обе руке, па почети да избегава писање.

Ево још савета:

  • Један од најважнијх задатака у породичном васпитању поводом поласка у школу јесте осамостаљивање детета у кретању. У складу са околностима, дете треба што пре да научи да само пређе пут од куће до школе. На нама, родитељима, је да их упознајемо са собраћајним знацима, са правилним прелажењем улице и то тако што ћемо бити пример својој деци. Као што сигурно знате из сопственог искуства, деца најбоље и најбрже уче кроз примере које им ми дајемо.
  • Развијајте поверење код детета према учитељици/учитељу, охрабрите га да се обраћа учитељици/учитењу за помоћ, ако му је потребна. Никада пред дететом немојте говорити ружно о учитељици, школи.
  • По доласку из школе обавезно саслушати дете. Чак и када нам описује , нама, небитне догађаје, неопходно је да га саслушате, њима је важно.
  • Важно је да хвалите дете и да будете реални у процени његових способности и могућности. („Добро ти иде!“, „Ово ти је одлично, хајде и ово уради овако лепо!“, „Покушај овако да урадиш, мислим да можеш.“)
  • Научити дете како да реагује у одрђеним ситуацијама, кога да позове, коме да се обрати када је уплашено. И важно је да зна (или има записане) бројеве телефона родитеља, баке, деке.
  • Читајте са децом. Бајке, приче, песме, загонетке, питалице, брзалице, на тај начин ће усвојити више речи!
  • Одговарајте детету на питања. Чак и када не знате одговор, реците да не знате, да ће те се распитати, можете чак и заједно сазнати нешто о томе што га занима. Важно је да га не одбијате када тражи одговоре.

Важно је знати да се свако дете развија својим темпом, некој деци треба мање, некој много више времена, па је самим тим, некој деци потребна већа, а некој мања или никаква подршка у учењу. Битно је да дете зна да ваша љубав и пажња неће бити условњени његовим успехом у школи. Ако приметите да ваше дете има неких проблема, са којима ви не можете да се носите, потражите савет од учитељице, педагога, психолга, јер смо ми ту због ваше деце, а наших ученика.